Me­đu na­slo­vi­ma ko­ji su pri­vu­kli pa­žnju na upra­vo za­vr­še­nom Me­đu­na­rod­nom saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du bio je i ro­man „Ču­var va­tre”, iz pe­ra De­ja­na Ma­noj­lo­vi­ća u iz­da­nju „La­gu­ne”.
Rad­nja ro­ma­na po­či­nje po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na u Be­o­gra­du, Ni­ko­lin brat osum­nji­čen je za pri­pad­nost gru­pi ko­ja pla­ni­ra na­sil­no ru­še­nje vla­sti. U stra­hu od Dr­žav­ne bez­bjed­no­sti on na­pu­šta ze­mlju, a ci­je­la po­ro­di­ca po­sta­je me­ta re­ži­ma. Tri go­di­ne ka­sni­je, Ni­ko­la ura­nja u ta­la­se gra­đan­skih pro­te­sta; dok se bo­ri za isti­nu i prav­du, utje­hu po­ku­ša­va da na­đe u mu­zi­ci, dru­že­nju i tek za­po­če­toj ro­man­si sa Jo­va­nom ko­ja ima dru­ga­či­je po­gle­de na svi­jet oko se­be. Stva­ra­nje Ma­dre­de­uš tri­bjut ben­da i sva­ko­dnev­no oku­plja­nje sa pri­ja­te­lji­ma iz kra­ja na sa­mo­pro­gla­še­noj slo­bod­noj te­ri­to­ri­ji kraj ušća Sa­ve u Du­nav ipak ne­će bi­ti do­volj­ni za nje­gov spo­koj. No­vo­do­la­ze­ći rat otvo­ri­će sve pu­ko­ti­ne od­no­sa sa Jo­va­nom, a ka­da sa­zna isti­nu o pra­vim raz­lo­zi­ma bra­to­vlje­vog iz­gnan­stva iz ze­mlje i ka­da ko­nač­no i nje­go­vo upo­ri­šte na ušću bu­de ugro­že­no, Ni­ko­la će bi­ti pri­mo­ran da se sa naj­bli­žim pri­ja­te­lji­ma upu­sti u bes­po­šted­nu bor­bu za od­bra­nu po­sljed­njeg uto­či­šta svo­je slo­bo­de.
● Ka­ko je na­stao ro­man ,,Ču­va­ri va­tre”? Šta je ono što Vas je po­ta­klo da na­pi­še­te knji­gu?
– Pri­ča ko­ja či­ni oko­sni­cu rad­nje du­go je sa­zri­je­va­la i do­bi­ja­la na te­ži­ni dok se ni­je za­o­kru­ži­la i uob­li­či­la u svoj ko­nač­ni iz­gled. Sva­ki lik u ro­ma­nu no­si lič­ni pe­čat uče­šća u de­ša­va­nji­ma ko­ji su na svo­je­vr­stan na­čin uti­ca­li na moj ta­da­šnji ži­vot i do­ži­vlja­va­nje vre­me­na u ko­jem smo ži­vje­li. Mo­glo bi se re­ći da je ro­man u stva­ri ro­man­si­ra­ni splet uspo­me­na, ne­za­bo­ra­vlje­nih mla­da­lač­kih ide­a­la i neo­stva­re­nih sno­va, uvi­jen u ne­po­mir­lji­vost sa po­ra­zom i ne­u­ga­še­nu ljud­sku te­žnju da se bo­ri do kra­ja. Ro­man je isto­vre­me­no na ne­ki na­čin i po­slje­di­ca mo­je po­tre­be da ne­ke ne­pra­ved­no ana­te­mi­sa­ne do­ga­đa­je iz de­ve­de­se­tih vra­tim nji­ho­vom iz­vor­nom smi­slu i ob­li­ku. Bez pre­na­gla­še­ne po­li­tič­ke opre­di­je­lje­no­sti, ali ni­ka­ko bez ja­sne od­re­đe­no­sti po pi­ta­nju su­štin­ske raz­li­ke iz­me­đu do­bra i zla u tom te­škom raz­do­blju na­še isto­ri­je, po­ru­ka ro­ma­na je ja­san stav o uz­vi­še­no­sti lič­ne bor­be za sre­ću sva­ko­ga od nas.
● Ko su „ču­va­ri va­tre”?
– Ulo­gu ču­va­ra va­tre mno­gi su iz raz­li­či­tih po­bu­da i na­mje­ra pri­pi­si­va­li se­bi ili ih do­bi­ja­li od dru­gih mi­mo svo­je vo­lje. Za me­ne, ču­va­nje pla­me­na pri­je sve­ga je lič­ni čin sva­ko­ga ko ne od­u­sta­je od svo­jih sno­va, že­lja i ide­a­la, bez ob­zi­ra na ne­mi­lo­srd­nost okru­že­nja, su­rov tre­nu­tak u isto­ri­ji ili ne­ke sit­ne sva­ko­dnev­ne pre­pre­ke ko­je sto­je na pu­tu ka sre­ći. Is­traj­nost u te­žnji da ži­vot uči­ni­mo smi­sle­nim i vri­jed­nim naj­ve­ći je iza­zov bez ob­zi­ra na vri­je­me i mje­sto. Te­ži­na tre­nut­ka sa­mo po­di­že le­stvi­cu i na­go­ni nas da bu­de­mo iz­dr­žlji­vi­ji i ja­či.
● Ka­ko bi­ste svo­ju knji­gu pre­po­ru­či­li bu­du­ćim či­ta­o­ci­ma?
– „Ču­var va­tre” je knji­ga za sva­ko­ga ko­me po­ne­sta­je sna­ge u vr­tlo­gu vre­me­na ko­je nas upor­no vu­če ka dnu; ona ni­je sa­vre­me­ni vo­dič za pre­ži­vlja­va­nje, ali je­ste pod­sjet­nik da je sva­ko od nas ma­li po­bjed­nik u svo­joj bor­bi uko­li­ko hra­bro pri­stu­pi tom iza­zo­vu i iza­be­re pra­ve ci­lje­ve... one ko­ji su pre­če­sto za­bo­ra­vlje­ni i skraj­nu­ti sa glav­ne sce­ne. To je ro­man ko­ji nas pri­je sve­ga vra­ća se­bi.
M.M.


Vje­či­ti ti­hi bun­tov­nik

De­jan Ma­noj­lo­vić je ro­đen je 1978. go­di­ne u Be­o­gra­du. Bio je dr­žav­ni pr­vak u če­tver­cu sa kor­mi­la­rom. Ka­ko na­vo­di u bi­o­gra­fi­ji, bio je pro­fe­sor u gim­na­zi­ji kraj Du­na­va; a Le­no­nov ro­đen­dan sla­vio je po­let­ni­je ne­go svoj. Ne­po­pra­vlji­vi je ide­a­li­sta i vje­či­ti ti­hi bun­tov­nik.
Ovim ro­ma­nom za­tvo­rio je krug ko­ji su dru­gi na­če­li pro­tiv nje­go­ve vo­lje, po­ku­ša­va­ju­ći da vra­ti na­du sa­bor­ci­ma sa iste stra­ne ne­vi­dlji­ve li­ni­je što raz­dva­ja smi­sao od be­smi­sla.